„СРБИЈА - Национална ревија”, број 39
РЕЧ ПРЕ
Толико пацера и ништарија игра у овој рђавој представи око нас да пристојан човек, чак и ако није много гадљив, напросто не може остати до краја. Мора трагати за правим лицем отаџбине. Зато је на насловној страни „Националне ревије” Свети Владика. Зато смо у Винчи посетили Прву Европу, реку Неродимку испратили у оба мора у која се слива, са Радославом Братићем стигли до митске Херцеговине. Подсетили смо на Саву Мркаља, Миодрага Грбића, Сретена Стојановића. Обигравали око Рудника, испратили Јашу Гробарова, ишли преко мора.
Опет видиш да је Снупи био у праву: „Не постоји толико велики проблем да се од њега не може побећи.” <
САДРЖАЈ
Пролог
ВИШЕ ОД ГОДИШЊИЦЕ, МОЛИТВЕ, ПОСВЕТЕ
Његош и ми
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ЛИКОВНО ЧИТАЊЕ „ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА”
Сликом у висине
Путоказ
НОВА ПОСТАВКА И СТАРА ПИТАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ВИНЧА, У СРЦУ НЕОЛИТСКЕ ЕВРОПЕ
Златно доба овог човечанства
Песник Овидије је то време златом опточио. Наука нема дилеме да је неолит највиши домет имао у винчанској култури. Управо ту одиграла се загонетна „неолитска револуција”. Откривање Винче драматично је променило цео поглед на преисторијског човека и раскринкало површну охолост модерних варвара. А Србија, непосредни баштиник тог баснословно вредног наслеђа, шта чини Србија?
Пише: Радмила Таминџић
Белег
У ДОЊЕМ НЕРОДИМЉУ КОД УРОШЕВЦА, У ЈУЖНОЈ СРПСКОЈ ПОКРАЈИНИ, ПРИРОДНИ ФЕНОМЕН
Једна река у два мора
Научници то зову бифуркација. Тамо где беше једно од краљевских престоних средишта средњовековних Немањића, река Неродимка се рачва. Једним краком тече ка Ситници и Ибру, све до Црног мора, а другим краком у Лепенац, Вардар и Егејско море. То је забележено и у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. Слично Неродимки чини река Касикијара у Бразилу, завршавајући и у Карипском мору и у Атлантском океану у висини екватора
Текст и фотографије: Зоран Влашковић
Стазе
У РУДНИЧКОМ КРАЈУ, ПУТЕВИМА КОЈИМА СЕ РЕЂЕ ИДЕ
Сва та лепота и туга
Ту је, надохват, и чини ти се да си све то много пута чуо. А онда кренеш, ходочаснички, кроз винограде и воћњаке, преко пропланака и потока, кроз шуме, од Тополе ка Доњој Шаторњи, па на Рудник, и постиђен схваташ колико си тога препустио забораву као корову. У тим пределима где је више пута васкрсавала нововековна Србија, сада се за цену једног стана у Београду или Новом Саду може купити пола села. Али, ни поремећаји не могу трајати вечно, не бива, па зато мислите о томе
Људи и воде
МАЛИ ДНЕВНИК ПЛОВИДБЕ ТАРОМ И ДРИНОМ
Да видиш ово мојим очима
Није тај спуст само пустоловина. Река нас учи стрпљењу и смирењу, нарочитој мудрости. И да се дивимо, да је волимо и поштујемо. Људе плитке и охоле понекад сурово опомене. Иначе многоструко узвраћа бригу и дарове. Одушевљава и обнавља нас. Ми смо у природи, природа у нама. Све је у свему, граница заправо не постоји. То за чим трагамо и што проналазимо је тачка равнотеже у нама самима, заборављено упориште
Пише: Сандра Гагић
Фотографије: Ленка Милетић, Радмила Ђевић
Преко мора
НАЈПРИВЛАЧНИЈА ЗЕМЉА МАГРЕБА, НА РУБУ АТЛАНТИКА, У ПРЕДВОРЈУ САХАРЕ
Опчињеност звана Мароко
У Казабланци није снимљен ни један кадар из истоименог славног филма. У Фесу нико не носи капу названу по овом граду. Али у тој живописној земљи, занесени, помишљате да сте се обрели у причи из хиљаду друге ноћи. Цитадела Удаја у Рабату, римски Волубилис, љупки Мекнес, врхови Атласа под снегом и караванска нит која нестаје у пустињи, замамни вртлози Маракеша, и много тога још, учиниће вас трајно везаним за ово место на шаву светова
Текст и фотографије: Јосип Шарић
Подсетник
ДВОСТРУКА ГОДИШЊИЦА САВЕ МРКАЉА (1783-1833), СКОРО ЗАБОРАВЉЕНОГ СРПСКОГ ГЕНИЈА
Починио „грех натпросечности”
Говорио је бар седам језика, старих и савремених. На студијама филозофије и математике у Пешти имао највише оцене. Књижицом од само осамнаест страна унео епохални потрес у српску науку и културу. Наслоњен на Лока и Аделунга, до нивоа језичког система подигао је залагања Венцловића стара сто година и утемељио све битно што ће доцније заокружити Вук Караџић. Тананог духа и преосетљиве природе, тешко је поднео три велика прелома у свом животу. Тврди се да је умро у педесетој, у бечкој „душевној болници”, али се не зна како ни где му је гроб
Пише: Урош Матић
Трагови
СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: ДР МИОДРАГ ГРБИЋ (1901-1969)
Откривалац, заштитник, светоносац
Докторирао је у Прагу. Истраживао на десетинама најзначајнијих праисторијских и античких локалитета, од Плочника код Прокупља (1928), преко Хумске чуке код Ниша (1934), до Хераклеје Линкестис код Битоља (1936-1938). Открио и дефинисао старчевачку културу. Покренуо систематска истраживања у Сремској Митровици, Нишу и Медијани. Велике су његове заслуге у музеолошком раду и стручној заштити споменика културе, у спасавању људи и светиња
Пише: Војислав Филиповић
Светови
ВАЈАР СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ, ПРОФЕСОР И АКАДЕМИК, ПОНОВО ОТКРИВЕНИ КЛАСИК СРПСКЕ МОДЕРНЕ
Унутрашња снага балканског човека
Рано уочени таленат, млађи брат чувеног др Младена са Козаре, члан „Младе Босне”. После Сарајевског атентата 1914. робијао са Костом Хакманом. Са Ивом Андрићем и Ивом Војиновићем радио у „Књижевном југу”, учио код Целезног и Левандовског у Бечу, у Паризу друговао са генијалним јапанским цртачем Фужитом и Исидором Данкан, са Савом Шумановићем, Милом Милуновићем и Ристом Стијовићем. У Београду о њему писали Кашанин, Растко Петровић, Густав Крклец... Изложба у Галерији РТС-а била је повод за подсећање
Пише: Дејан Ђорић
Живот, романи
КЊИЖЕВНИК РАДОСЛАВ БРАТИЋ, ЛЕТОПИСАЦ МИТСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Остати веран истини, упркос свему
Заглушен циркусом, метежом и бучном празнином, писац ће најбољи ослонац наћи у самој литератури. Тешко је рећи где је данас онај његов давни дечак-приповедач и шта му се све догодило. Ако схватимо нарав окупације у коју смо допали, остало ће нам се казати само. Није лако спасти децу ни дозвати испране мозгове. Планета је отежала од баналности и сенилног варварства. Шта може писац у свету без правде и достојанства речи, огрезлом у подвале и отимачину, лоповлук и лажи? Ствари су тешке, али једноставне
Пише: Бранислав Матић
Кругови
ТРЕЋИ БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ПОСВЕЋЕН ПИСЦУ И СЛИКАРУ МОМИ КАПОРУ (1937-2010)
Безусловна љубавна прича
Ово је најлепши и најбеоградскији од свих престоничких фестивала. Јер ко је нежније и шармантније волео Београд од Моме?! И сам је говорио да је његова линија, она којом је хватао градске портрете и пејзаже, сеизмограф душе. Пратећи ту немирну линију на овогодишњем „Момином кругу”, два дана, 6. и 7. септембра, шетали смо кроз капоровски Београд – Ада, Неимар, Дорћол, Скадарлија, Каленић, сентиментална слагалица једне непоколебљиве љубави
Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић
Одлазак
ЈАКОВ ГРОБАРОВ (1938-2013), ПРОКЛЕТИ ПЕСНИК, БОЕМ, НОСИЛАЦ ОЖИЉАКА ЗА СВА ВРЕМЕНА, БЕЗ ЛЕНТЕ
Невидљив је ходочасников циљ
У Београд га је из Мостара довео и у погребном предузећу запослио Момо Капор, али то је посебна прича. Ноћи је оверавао са Бранком Миљковићем, Браном Петровићем, Либером Марконијем... „Београд би без Гробарова био пуст” (Ршумовић). Стално је понављао стих: „Андријана Тиолес, ти ћеш бити јаблан...” У својој књизи-опоруци тражио је да му на гробу пише: „Враћам се одмах!” Није имао претходника, нема наследника, али множиће се његови летописци. Јер то је летопис оног Београда за којим ћемо заувек жалити
Пише: Небојша Јеврић
Медији
МР НЕНАД Ј. РИСТИЋ, ОДГОВОРНИ УРЕДНИК РЕДАКЦИЈЕ ДОПИСНИШТАВА РТС-а
Кључ је у квалитету
Поремећају друштвених вредности и погубној таблоидизацији најефикасније се можемо супротставити квалитетом. Требало би што пре предузети и системске мере, можда и увести посебан порез за троваче у медијској сфери, а и државна регулаторна тела морају оштрије реаговати. Медијски јавни сервис Србије чини што је до њега, упркос свим проблемима. Дописништва у 22 града у Србији су важна програмска предност РТС-а у односу на све остале емитере са националном фреквенцијом
Пише: Горан Будимир
Таленти
АЛЕКСАНДАР КУКОЉ, МЛАДИ СРПСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ЏУДИСТА
Спорт је вајање личности
Био је сребрни на јуниорском Првенству Европе, на овогодишњим Медитеранским играма освојио злато, али његови прави домети, извесно, тек предстоје. Одсуство доброг система није изговор, него разлог да га надоместиш личним подвигом. Спорт сматра пољем правичности и поштења, па никада није залазио на стазе где ти неко други неспортским средствима отвара врата. Увек је био ђак генерације, а сада успешан студент, јер није тркач на кратке стазе
Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива саговорника
Умрежавање
ВРЊАЧКА БАЊА НА АКАДЕМСКОЈ МАПИ СРБИЈЕ
Студентски град под Гочом
Наслоњен на туристичку традицију дугу 145 година, овде од пре три године успешно ради државни Факултет за хотелијерство и туризам. Интересовање бруцоша из целе Србије је велико и стално расте. Од наредне школске године биће уписана и прва генерација студената на Међународном факултету здравствених студија
Водич
ИЗЛОЖБЕНЕ ПОСТАВКЕ, ЛЕП АДУТ У ТУРИСТИЧКОЈ ПОНУДИ КОВАЧИЦЕ
Етнографско шарено благо Баната
Словачки Етно дом и Етно музеј у Падини, Румунска кућа у Уздину и мађарски Етно музеј у Дебељачи показују како се на простору општине Ковачица живело генерацијама пре нас. То су и добри примери како се грађа о народној култури може сакупити, сачувати и учинити елементом нових времена
Окупљања
СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА, ДЕСЕТИ ПУТ
Цео свет у Срему
Седамнаест ансамбала, четрнаест земаља, три континента, 600 играча и скоро 20.000 посетилаца учинили су фестивал једним од најзначајнијих у овом делу света. Ове године манифестација је протекла у знаку, поред осталог, обележавања 1700. годишњице Миланског едикта
Гласови
„МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ” У НЕГОТИНУ, МАНИФЕСТАЦИЈА ВЕЛИКЕ ТРАДИЦИЈЕ И УГЛЕДА
Светковина музике и културе
Фестивал ће ове године протећи у знаку 200. годишњице Његошевог рођења и погибије Хајдук-Вељка, готово легендарног браниоца Крајине од Турака. Осим хорске и народне уметности, биће и жанровских проширења, попут мјузикла. Туристичка организација општине Неготин припрема своје пратеће програме
Препорука
ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ, 28 ПУТ
Текло пиво Зрењанином
Иако с традицијом од 1745, пивара у овом граду више не ради, али је петодневну пивску фешту посетило око 200.000 људи. Било је распевано и занимљиво, а представило се и двадесетак произвођача
Каталог
АКТИВАН ОДМОР У ГРАДУ НА ЛИМУ
У ритму прибојског лета
Лепи предели и изванредне природне могућности овде се не могу превидети. Међународни биатлон, регата у којој има места и за особе са посебним потребама, као и атрактивно Државно првенство у слободном пењању у кањону Сућеске, само су неки од елемената понуде коју стрпљиво гради Туристичка организација Прибоја
Сабор
ТРИНАЕСТА „ШКОЛА ПРИЈАТЕЉСТВА” НА ТАРИ
Међа нема, има састајања
У организацији „Наше Србије”, више од 400 српске деце из Србије, Српске, Црне Горе и Албаније, уз госте из Русије, похађало је програме културно-образовног пројекта „Српски код”. Препознавало себе у другима и друге у себи, спознавајући да смо једно. Жеља је да се на Тари, симболичкој тромеђи Србије, Српске и Црне Горе, створи трајан дечји и омладински центар са оваквом мисијом
Знање
ПРОФ. ДР ИЛИЈА САМАРЏИЋ, ДИРЕКТОР БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Ка академији струковних студија
Школа већ образује студенте из области пословне информатике, менаџмента, финансија, рачуноводства, банкарства, маркетинга, трговине, пореза и царина... Сада се спрема да акредитује нове програме, и на основним и на специјалистичким студијама, те да у наредном периоду прерасте у академију струковних студија. Ускоро ће омогућити и студирање на даљину
Знање
ПРОФ. ДР ОЛИВЕРА НИКОЛИЋ, ДЕКАН „СИНГИДУНУМОВОГ” ПОСЛОВНОГ ФАКУЛТЕТА У ВАЉЕВУ
На подстицај омладине
„Желимо да будемо другачији по томе што ће наши студенти бити више окренути ка предузетништву. Циљ нам је да подржимо пословне идеје и прве пословне кораке наших садашњих и бивших студената. Школујемо стручњаке из области финансија и банкарства, рачуноводства, пословне информатике, права, туризма и хотелијерства...”
Текст и фотографије: Розана Саздић
Везе
„БЕОГРАД ПРИЧА”, АПЛИКАЦИЈА „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА”
Лични водич кроз знаменитости
Заснован на технологији „проширене стварности”, овај јединствени културни водич обухвата више од педесет локација и доноси сасвим другачију перцепцију српске престонице. Првобитни специјални додатак посвећен „Егзиту” и Петроварадинској тврђави послужио је као основ за израду посебне апликације за Нови Сад. У Црној Гори апликација засад обрађује приморске градове, Цетиње и Подгорицу, планира се проширење и на остале
Ресурси
„РАДЉЕВО”, У ОПШТИНИ УБ, УЗДАНИЦА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА”
Нови коп за стару стабилност
Лежиште се простире на близу 6.000 хектара, а резерве квалитетног лигнита процењене су на 350 милиона тона. Експлоатација би требало да почне у другој половини наредне године. Тај коп планиран је као заменски и веома је важан за стабилно снабдевање садашњих и будућих термокапацитета у Србији
Пише: Ана Павловић
